Interesantni tekstovi
- Čukljevi, Bol u peti, Stopalo, ..



STOPALO U ODRASLIH
Najčešći problemi
Problemi sa kožom
Nokti
Čukljevi
Deformiteti malih prstiju i žuljevi
Bradavice
Neurinomi
Poremećaji svoda stopala
Bol u peti
Dijabetesno stopalo

CIPELE
Vodič za dečije cipele


da korak bude pravilan kilogrami utiču na ligamente da korak bude lak lekar u kuci

obica
odgovori strucnjaka
trci koliko te noge nose


STOPALO U ODRASLIH

Najčešći problemi

najcesci problemi stopala
   Stopalo čini 26 kostiju, 33 zgloba kao i brojni mišići, ligamenti, nervi i krvni sudovi uz napomenu da se koža stopala na tabanu zbog svoje specifične gradje ne može zameniti kožom sa drugog dela tela. Ono ima dva uzdužna svoda (unutrašnji i spoljašnji) kao i jedan poprečni svod. Njihova devijacija u odnosu na normalno stopalo dovodi do tegoba vezanih za stajanje, hodanje, trčanje a može u velikoj meri da negativno utiče i na estetiku stopala.

problemi sa kozom

 

Problemi sa kožom

Stopala se znoje i ukoliko se nose najlonske čarape ili plastične cipele koje su tesne, sušenje stopala je otežano, te može doći do pojave crvenila i ekcema. Vrlo često (po pravilu izmedju prstiju) dolazi i do gljivične infekcije i nastanka tzv. atletskog stopala.
Uske i neudobne cipele mogu prouzrokovati nastanak plikova, žuljeva i rana koje se naknadno mogu inficirati.
Terapija – savetuje se nošenje komotne obuće koja se najmanje jednom dnevno mora promeniti. Nošenje mekanih pamučnih čarapa, koje se moraju menjati svakog dana, omogućava lako sušenje znoja. Gljivične infekcije se lako leče puderima i losionima, dok se bakterijske infekcije moraju lečiti antibioticima i to po pravilu uz kontrolu lekara, jer nedovoljna kontrola infekcije može dovesti do njenog širenja, što u velikoj meri može ugroziti čitavo stopalo a katkada i potkolenicu.

Nokti


nokti

Urasli nokti su po pravilu posledica lošeg sečenja, kada se ivice noktiju previše seku a meka tkiva se onda postavljaju ispred ivica nokta, koji ih rastom ozledjuje, što se komplikuje lokalnom infekcijom mekih tkiva.

    Terapija – nokte treba seći tako da je njihov kraj pod pravim uglom u odnosu uzdužnu osovinu prsta. Meka tkiva oko ivica nokta treba pažljivo potiskivati u stranu vatom, tako da se ona pomeraju i omogućavaju normalan rast nokta. Meka tkiva ne treba nikada seći.U slučaju čestih recidiva operativno lečenje uspešno otklanja ovaj problem.

Čukljevi - metatarzalgija

   Čukalj je opšte prihvaćeni naziv za * hallux valgus *, stanje kod koga se palac pomera upolje sa pojavom izbočine na unutrašnjem delu stopala, uz česte prateće deformitete malih prstiju i čitavog prednjeg stopala ( tzv. sekundarna metatarzalgija ). Ima više uzroka nastanka ovog deformiteta, od kojih su nasledje i nošenje cipela sa uskim prednjim delom i visokom petom, najčešći. Deformitet je u početnoj fazi samo estetski, ali vremenom ( on se po pravilu vremenom pogoršava ) sve više ugrožava funkciju stopala i predstavlja ozbiljan problem u svakodnevnom životu ( osoba sa čukljevima mora da nosi veće cipele koje se brzo deformišu, izbočina na unutrašnjem delu je po pravilu bolna a često se i inficira, a zbog poremećene statike javljaju se naglašeni bolovi u čitavom prednjem delu stopala ( posebno ispod glavice drugog prsta ).

cikljevi

  Terapija – osim nošenja komotne obuće sa širokim prednjim delom i tzv. japanki u toku leta ( kada je prednji deo stopala slobodan ), nošenje individualnih ortokinetičkih uložaka može usporiti napredovanje deformiteta ( nošenje tzv. separatora je bez koristi u korekciji deformiteta ). Kod naglašenih slučajeva jedino uspešno lečenje je operativno. Postoji više operativnih zahvata koji se danas primenjuju i oni, osim uklanjanja čuklja, po pravilu dovode čitavo prednje stopalo u normalan, fiiziološki oblik sa idealnom estetskom korekcijom deformiteta.Ukoliko se operativni zahvat uradi od strane specijaliste ortopeda koji je subspecijalizovan za hirurgiju stopala i skočnog zgloba, rezultat je po pravilu jako dobar, bez mogućnosti za ponovnu pojavu deformiteta. Naravno, ukoliko se operativni zahvat uradi u fazi kada je deformitet manjeg stepena, operativni zahvat je manje složen a rezultat je znatno bolji.

Deformiteti malih prstiju i žuljevi

Deformiteti malih prstiju i žuljevi   Žuljevi na prstima najčešće nastaju kao posledica pritiska koji koža prstiju trpi, jer je pritisnuta izmedju koštanog dela prsta i obuće.Oni se mogu javiti i na drugim delovima stopala, ali se najčešće vidjaju na gornjem delu prstiju koji su zgrčeni, te liče na čekić. Žuljevi se mogu javiti i na tabanu kao posledica povećanog pritiska od strane kostiju donožja, koje prominiraju u taban.Često ( posebno kod osoba sa smanjenim imunitetom ) dolazi i do njihove infekcije sa svim posledicama koje ona može da prouzrokuje.
   Terapija – nošenje komotne obuće sa kožnim gornjim i donjim delom uz specijalne sundjeraste podmetke, kod manjih deformtieta otklanja problem. Nošenje idividualnih ortokinetičkih uložaka, koji se prave nakon analize statike i dinamike stopala od specijalnih bioelastičnih materijala, poboljšava statiku stopala i rasterećuje delove stopala koji su naglašeno opterećeni. Naglašeni deformiteti zahtevaju operativno lečenje ali ne u smislu uklanjanja žulja, već rešavanja koštanog deformiteta koji je doveo do njegovog nastanka.Pojava otoka na bazi palca koji je praćen crvenilom i bolom zahteva konsultaciju lekara, jer može predstavljati prvi napad gihtičnog artrita , što zahteva specijalnu medikamentoznu terapiju kao i poseban režim ishrane.

Bradavice

   One liče na žuljeve, ali nisu povezane za pritisak na stopalu i predstavljaju reakciju kože na virusnu infekciju. Načešće se javljaju na tabanima i mogu se spontano povući, mada katkada zahtevaju i dodatno medikamentozno i lokalno lečenje od strane dermatologa, odnosno hirurga.
           
PAŽNJA – nisu svi bolni žuljevi bradavice. Često to može biti reakcija na koštanu ili mekotkivnu povredu, prisustvo stranog tela ( staklo, trn, delići metala i sl.), dok tamno braon ili crne promene mogu biti posledica malignog obolenja i zahtevaju hitnu lekarsku konsultaciju.

Neurinomi           

   Iiritacija nerva može dovesti do njegovog ozledjivanja i pojave neurinoma. U prvoj fazi dolazi do promena u senzitivnoj funkciji nerva sa pojavom bolova, trnjenja, žiganja, osećaja *udara struje *, da bi u daljem toku došlo i do promena u njegovoj motornoj funkciji sa prekidom inervacije odredjenih grupa mišića i znacima njihove pareze, odnosno paralize. Na stopalu je to najčešće prostor izmedju III i IV te IV i V kosti donožja, kada ( najčešće kao posledica nošenja uske obuće u prednjem delu, odnosno spuštanja prednjeg poprečnog svoda ) dolazi do uklještenja nerva koji inerviše III, IV i V prst izmedju dve susedne kosti  ( tzv. Mortonov neurinom ). Pacijenti najčešće daju podatak da u početku iznenada osete jak bol u tabanu, uz osećaj da su stali na neki kamenčić, te moraju da stanu, izuju cipelu, izmasiraju stopalo i tek onda nastave sa započetom aktivnošću. Ukoliko se ne započne sa lečenjem, ove epizode su sve čašće a tegobe traju sve duže.

Neurinomi 

 

   Terapija – promena obuće, nošenje sundjerastih podmetača, odnosno individualnih ortokinetičkih uložaka, mogu dovesti do povlačenja tegoba. U suprotnom, savetuje se lokalno davanje lekova koji mogu dovesti do oporavka nerva, odnosno operativno lečenje u smislu oslobadjanja pritisnutog nerva.

 Poremećaji svoda stopala

   Ukoliko dodje do spuštanja uzdužnog medijalnog svoda stopala govorimo o ravnim stopalima (pedes plani), dok je povišen svod prisutan kod tzv. izdubljenog stopala (pes cavus). Prvi deformitet je znatno češći i nastaje kao posledica opšte mišićne slabosti ( oporavak nakon bolesti, nagli rast koji može dovesti do nesrazmere izmedju jačine skeleta i mišićne snage, teška trauma ), naglašenog zamora (kod osoba koje dugo stoje i hodaju – bolničarke, policajci, vojnici), kod naglog povećanja telesne težine (npr. kod žena u menopauzi), nošenja neadekvatne obuće i nasledja. Ove osobe imaju specifičan krut hod, bez faze odraza, pri čemu su pete krive a unutrašnji ligamenti skočnog zgloba jako istegnuti. U daljoj fazi može doći do bolova u kolenima, kukovima, kičmi, pa i potiljku.

Poremećaji svoda stopala 

   Dijagnostika deformiteta se potvrdjuje kliničkim pregledom, ali se pravi
(numerički i vizuelni) uvid u deformitet dobija pregledom koji se naziva baropodometrija.
   Terapija – lekar diferencira tzv. rigidni od fleksibilnog deformiteta. Manji obim deformiteta ne zahteva lečenje i pacijente ( posebno decu ) treba usmeravati na normalnu sportsku aktivnost. Naglašeni deformiteti zahtevaju nošenje uložaka po meri (individualni ortokinetički ulošci su ono najbolje što biomedicina danas može da ponudi), dok se deformiteti koji ozbiljno ugrožavaju statiku i dinamiku pacijenta rešavaju hiruškim putem (presecanjem petne kosti i njenim dovodjenjem u idealnu poziciju uz premeštanje i pojačavanje  mišića koji podižu medijalni uzdužni svod ).

Bol u peti

Bol u petiBol u peti može biti posledica iritacije mekih tkiva i nerava u predelu pete, ali i deformiteta petne kosti ( tzv. Haglundovo obolenje) kao i obolenja Ahilove tetive. Trkači i osobe koje dugo stoje često imaju tzv. plantarni fascit ( promene u nivou pripoja vezivne trake koja * drži * medijalni uzdužni svod ) i ovo obolenje se manifestuje bolovima u peti kako pri stajanju i hodu, tako i u mirovanju.
Terapija – mekotkvine promene zahtevaju mirovanje, primenu fizikalne terapije, kao i nošenje elastičnih ili rasteretnih podložaka pod petu. Kod upornih slučajeva se savetuje lokalno davanje medikamenata ( ali ne i u Ahilovu tetivu ), odnosno operativno lečenje. Lečenje je dugotrajno ( traje više meseci ) i ukoliko mu se ne pristupi sa punom ozbiljnošću, može sportistu definitno da udalji sa sportskih terena.

Dijabetesno stopalo

Dijabet ( ali i neka druga sistemska obolenja ) mogu dovesti do hroničnog oštećenja nerava u predelu stopala, koji u prvoj fazi gube osetljivost, te ( zbog otsustva osećaja za bol ) ne mogu da opomenu pacijenta i da mu ukažu da je stopalo eventualno povredjeno. Te mikro traume se zbog slabog imunog sistema i loše cirkulacije, često komplikuju dodatnom infekcijom, koja se izuzetno teško leči, a često može da ugrozi čitavo stopalo i da dovede do radikalnih hirurških zahvata, odnosno amputacije.
Dijabetesno stopalo

Pacijenti sa dijabetom moraju da :

  • nose isključivo komotnu obuću,
  • svakodnevno kontrolišu obuću da li ima nabora na ulošku, postavi i sl.,
  • kontrolišu stopala svakog dana u cilju otkrivanja eventualne povrede ili rana

     (ukoliko je savijanje kukova i kolena otežano to se radi uz pomoć ogledala),

  • peru stopala svakog dana,
  • menjaju cipele najmanje jednom dnevno,
  • nose meke pamučne čarape koje moraju menjati svakog dana.

Ne treba da :

  • hodaju bosi,
  •  seku žuljeve,
  • primenjuju losione za skidanje žuljeva.

CIPELE

   Otopedski hirurzi ne prave cipele, ali mogu da daju savet u vezi njihovog izbora.
Postoji 10 zlatnih pravila koje nam mogu pomoći da izaberemo obuću koja nam najviše odgovara, ali je prvo i najvažnije pravilo da nam je obuća komotna onog momenta kada se prvi put obuje. Prednji deo stopala treba da bude širok tako da prsti imaju dovoljno mesta, djon treba da bude od kože ili gume a gornji deo od kanvasa ili kože, pri čemu peta ne sme biti ( osim u nekim izuzetnim prilikama ) viša od 5cm.
CIPELE
   Nažalost, mnogi (posebno ženske osobe), imaju tzv. sindrom Pepeljuge i uvek kupuju obuću koja je za dobar broj manja od idealnog, te time sebe regrutuju za sva navedena obolenja vezane za stopala.

 
 

Vodič za dečije cipele

   Najveći broj dece prohoda u vreme svog prvog rodjendana, neki mesec dva ranije ili kasnije, ali najveći broj dece treba da prohoda do 15-16 meseca života. Roditelji moraju da znaju to i ne smeju forsirati dete da stoji, odnosno prohoda pre nego što je ono za to sposobno. Moj savet je da se beba po rodjenju stavlja što češće na stomak, jer je to aktivan položaj koji omogućuje lakše upoznavanje sa okolinom a istovremeno predstavalja izazov za fizičku aktivnost kao što je puzanje, penjanje i stajanje. Greška je stavljati bebu da sedi i podupirati je jastucima, pre nego što je ona za to sposobna, a to je vreme od 5-7 meseci.       Ukoliko beba nema dovoljno snage za samostalno sedenje, forsirano sedenje može dovesti do deformacije kičmenog stuba. Onda kada beba sama sedne, to je znak da je ona dovoljno jaka i sposobna za taj period razvoja i bebu tada ne treba sprečavati u tome. Isto važi i za stajanje i hodanje. Greška je i da roditelji drže bebu za ruke i uče je da stoji ili hoda. Ništa nam ne znači u životu da li smo prohodali sa 9 meseci ili 15 meseci, jer prosečan vek danas iznosi oko 80 godina, te će svaka beba imati dovoljno vremena da se nastoji i nahoda u svom životnom veku. Prerano stajanje ili hodanje može previše da optereti nogice i stopala i eventualno dovede do nastanka njihovih deformiteta.

Stopala bebeSlika 1. Stopala bebe

U periodu kada beba ne stoji, odnosno ne hoda, znači do prve godine života, bebi nisu potrebne cipele. U kućnim uslovima
(krevetac, tepih, ćebe), beba može biti bosa ili samo u čarapicama, odnosno u patikicama ili toplim čarapama (zavisno od godišnjeg doba). Moguće je nabaviti i cipelice za  taj period i njihova veličina je od broja 16 do broja 19. Važno je da su one fleksibilne i mekane i što je najvažnije da svojim oblikom odgovaraju obliku stopala bebe.

decije cipele

Slika 2. Mekane cipelice sa fleksibilnim djonom za bebe koje ne hodaju

   U periodu od 9 meseci do 3 godine beba nosi cipele i one moraju ispunjavati više zahteva da bi sprečile eventualni nastanak deformiteta, odnosno iskorigovali već postojeći deformitet.

 

 Slika 3. Duboke cipelice koje se vezuju pertlama sa čvrstim djonom

 

   Cipelice su u ovom periodu duboke pri čemu gornji deo mora biti od kože ili platna, jer se dečija stopala dosta znoje, te je potrebno da taj materijal “ diše “. Djon mora biti ravan i relativno lagan ( najbolje je da je on od gume ). Ravan djon sprečava klizanje stopala unapred, a laganost djona omogućuje deci lakši hod, jer ne traba zaboraviti da za decu ta početaj faza hoda predstavlja veliki fizički napor.

   Po navršenoj trećoj godini života peta može biti viša za 1cm. Poželjno je da djon bude gladak, kako dete, koje teško diže stopala, ne bi zapinjalo o podlogu. Cipelica treba da ima uložak koji će omogućiti razvoj lukova stopala, ali isti ne smeju biti naglašeni, jer se svodovi stopala formiraju tek sa navršenom trećom godinom života i to treba imati u vidu prilikom izrade uložaka. Unutrašnjost cipele  treba biti obložena materijalom koji dobro absorbuje znoj ( jer se stopala dece više znoje od stopala odraslih ).

   Cipelica treba da ima i  učvrščivač pete koji ima ulogu da držanjem pete u korektnom položaju, indirektno usmerava stopalo u fiziološki položaj.
            Vezivanje cipelice može biti trojako :

  • putem pertli,
  •  čičak traka ili
  • zipera ( rajferšlusa ).

   Smatra se da pertle omogućavaju najbolju adaptaciju na oblik risa stopala bebe, ali za to moraju biti provučene kroz 5-6 redova. Ziper je dobar za decu sa velikim risom, dok se jež trakice savetuju za odrasliju decu koja sama mogu da doziraju stepen zatezanja, odnosno mogu da kažu ukoliko ih cipele stežu.


 


 

Slika 4. Cipelice moraju imati široki prednji deo kako bi prsti imali dovoljno prostora

   Veličina cipelica u početku iznosi18-19 ( to su evropski brojevi ) i kada se bira cipelica obavezno je merenje dužine stopala a potom probanje cipelice, koja je za jedan prst duža od veličine stopala. Oblik cipele treba da odgovara obliku stopala uz napomenu da prednji deo (boks) mora biti dovoljno širok da omogući prstima da budu opruženi.

   Stopala male dece brzo rastu i to u principu u sledećem ritmu :

  • u starosti od 9-16 meseci 1 broj svaka 2 meseca;
  • u starosti 16-24 meseca 1 broj svaka 3 meseca;
  • u starosti 24-36 meseci 1 broj svakih 4-6 meseci;
  • preko 36 meseci 1 broj svakih 6-8 meseci.

   Rast stopala često ide u naletima i zbog toga roditelji moraju stalno da kontrolišu da li su cipelice dovoljno komotne i duge. U slučaju da su cipelice kratke prsti se grče, dete ne koristi čitavu površinu prstiju za stajanje, stvaraju se žuljevi na gornjem delu prstiju i dete krivi stopalo, ne bi li izbeglo bolan kontakt prstiju sa krajem cipele. Uska cipelica može dovesti do nastanka čuklja (pomaka palca upolje i njegovog nadjahivanja ili podovlačenja pod drugi prst).

   Ukoliko roditelji finansiski ne mogu da isprate redovnu kupovinu cipelica bolje je kupiti nešto duže cipelice (kako bi iste dete duže nosilo ), a što je manja greška nego da se kupe cipelice koje su taman i da ih zatim dete nosi duže nego što treba.
   Kada su deca u pitanju ona brzo prerastaju i druge stvari i normalno je da deca koriste odeću starije braće ili sestara (odnosno prijatelja) ŠTO NE VAŽI I ZA CIPELICE. Svako dete ostavlja svoj lični pečat na cipelicu koju nosi, te je moguće da ono dete koje nosi tudje cipelice nasledi i eventualni deformitet koji je njegov prethodni imao.

   Kupovina cipela i patika za školsku decu je poseban problem i o njemu će biti govoreno drugom prilikom.

noga

 

design by 2007